О књизи: 2007 / Романи „Биографија глади“ и „Љубавна саботажа“ су аутобиографски, према аутору-лику, аутору-вукодлаку , играјући се са читаоцем, попут мачке и миша, у „Љубавној саботажи” видимо тоталитарну Кину током Групе четворице, где је Амелија живела са својим оцем, главним белгијским дипломатом. У „Биографији глади“ земље бљескају као на филмском платну: Јапан, САД, Бангладеш, Бурма, Лаос, Белгија и поново Кина. Амели је овде прво девојчица, па тинејџерка, са свим „девојачким“ искуствима, љубављу, љутњом и страшћу према егзотичним стварима, људима и језицима. Политичка мапа 70-их и 80-их се појављује пред читаоцем у пуном погледу, јарких боја и комично нацртана у духу вешто моделоване – али наизглед нимало детињасте – перцепције непредвидиве Амелије..